– Filmovi odavno prestanu čoveku da budu samo zabava kada malo poraste, a čini mi se da je većina prisutnih u ovoj sali prestala da doživljava film samo kao zabavu upravo na FEST-u. Mnogo je novih autora koji su svojom hrabrošću, bilo da je u pitanju autorski izraz ili izbor teme, zaslužili vašu pažnju. Zbog toga na početku 48. FEST-a mogu da vas pozovem da kad god je moguće i koliko god je vremena moguće provedete u bioskopu gledajući brižljivo odabrane filmove. – rekao je Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a.
Budući da ovogodišnji FEST počast odaje Bekimu Fehmiuu, jednom od najvećih glumaca sa ovih prostora, na svečanom otvaranju bili su njegov sin, Uliks Fehmiu, koji je zvanično i otvorio festival, njegova supruga Snežana Bogdanović, kao i Branka Petrić, glumica i supruga Bekima Fehmiua.
– Kada su me obavestili da odbor festivala i umetnički direktor imaju želju da ukažu čast umetničkom radu mog oca, srce mi je zaigralo brže. Bekimov odnos prema umetničkom činu stvaranja je bio gotovo religiozan, sličan odnosu vernika prema hramu. On je iskreno mislio da umetnost može da promeni svet, da učini čoveka boljim, da ga oplemeni. Verovao je da nam umetnost daje mogućnost da progovorimo u ime onih čiji se glas retko čuje. A onda je izgubio veru i u čoveka i u lekovitost sopstvene profesije. Imao je 51 godinu, koliko ja imam danas, kada je odlučio da siđe sa scene i ode u tišinu. Odlučio je da se povuče iz javnog života u znak protesta protiv epidemije nacionalizma koja je zahvatala ove prostore, jer je znao da je mržnja najopasniji virus koji se najbrže širi, a najteže zaustavlja. Njegov je gajgerov brojač bio veoma osetljiv, i nažalost potpuno ispravan. Naravno, umetnik ne može bez umetnosti, on je samo zamenio život pred publikom pisanjem u samoći, iz koje su nastale dve knjige za koje je smatrao da je nešto najvažnije što nam je ostavio. Potreba umetnika da postavlja pitanja, da svedoči i komentariše svet u kome živi je slična našoj potrebi za vazduhom. – rekao je Uliks Fehmiu.
Ovogodišnji Beogradski pobednik, koji festival uručuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, otišao je u ruke legendarne Mire Banjac. Dolazak 90-godišnje glumce ispraćen je stajaćim ovacijama publike, a priznanje joj je uručio Uliks Fehmiu.
– Velika je čast primiti nagradu iz ruku jednog Fehmiua. Primajući ovaj lepi simbol, želim pre svega da se zahvalim Beogradu koji me je prihvatio za svoju sugrađanku, gde sam našla svoje pravo mesto. Hvala ljudima koji su mislili da treba da budem tu pored onih koji su to veliko priznanje dobili pre mene, to su značajni i veliki ljudi. Ja sam za velikima samo trčala, i mnogo sam se natrčala da bih zatvorila večeras ovaj moj kros. Moj filmski put nije ni značajan ni beznačajan. Kroz tu enigmu koja se zove film, koju nisam do danas odgonetnula, nemerljivi prilog su dali reditelji. Hvala piscima scenarija koji su ponekad nalazili neko značajnije mesto za mene. Hvala glumcima bez kojih ja nisam ništa. Glumcima, koji su moja jedina prava porodica. U životu glumca neizbežni su mediji koji nas markiraju u društvu. Zahvaljujem se televiziji koja je bila naš saputnik, koja ima svoj trezor. Zahvaljujem se radiju, koji me je od mladosti učio da govorim. Hvala kritici, koja je uvek u pravu, i kada smo mi mislili da nije. Hvala štampi. Hvala prijateljima koji su do kraja ostali uz mene. I na kraju, hvala životu koji mi je podario ovaj dan, za mene velik i svečan, koji želim sa ljubavlju i zahvalnošću da podelim sa vama. – rekla je Mira Banjac prilikom uručenja Beogradskog pobednka.
Nakon projekcije, autorska i glumačka ekipa filma „Otac“ ispraćena je gromoglasnim aplauzom, a reditelj Srdan Golubović se publici obratio rečima:
– Hvala vam mnogo na ovome. Ovo su trenuci zbog kojih volimo da se bavimo ovim poslom i koji nam vraćaju veru da umetnost i film mogu da promene svet. Mi smo došli iz Berlina, gde je bila svetska premijera filma, ali je ipak veće uzbuđenje pred beogradskom publikom. Ja verujem da publika uvek reaguje slično, svuda se smeje na iste stvari, svuda plače na iste stvari, svuda prepoznaje nešto što je emocija, ali za sve nas ovde, FEST je nešto posebno. Ja verujem da je ovde najmanje 2500 ljudi koji su zavoleli film i odrasli uz FEST. –
Izvor: Naxi Media Mix
Foto: Naxi Media Mix- Željka Dimić